Menopauza: simptomi, dijagnostika i tretman

Menopauza nije bolest – ona je prirodan deo života svake žene. Ipak, promene koje sa sobom nosi mogu biti zbunjujuće, neprijatne i ponekad zabrinjavajuće. Šta tačno predstavlja menopauza? Kada počinje i kako se manifestuje? Da li postoji način da ublažimo simptome i očuvamo zdravlje tokom i nakon ovog perioda? U nastavku teksta saznajte sve što je važno o simptomima, dijagnostici i savremenim opcijama lečenja menopauze.

Šta je menopauza?

Menopauza označava kraj menstrualnog ciklusa i predstavlja prirodan završetak reproduktivnog perioda u životu žene. Smatra se da je žena ušla u menopauzu ako godinu dana nije imala menstruaciju. Do menopauze dolazi kada jajnici prestanu da oslobađaju jajne ćelije i da proizvode hormone estrogen i progesteron, koji regulišu ciklus. Obično se javlja između 45. i 55. godine, najčešće oko 52. Međutim, može nastupiti i ranije, bilo prirodno, bilo usled operacije ili lečenja poput hemoterapije. Ako nastupi pre 40. godine, naziva se preuranjena menopauza. Prirodna menopauza nastupa postepeno i nije izazvana medicinskim tretmanima. Odvija se u tri faze (Gatta, 2025):

• Perimenopauza:Označava sam prelazak u menopauzu. Počinje nekoliko godina pre menopauze, dok jajnici postepeno smanjuju proizvodnju estrogena. U proseku, ova faza traje oko četiri godine i može biti praćena različitim fizičkim i emocionalnim promenama Pred kraj ove faze, simptomi menopauze postaju izraženiji.
• Menopauza: Označava trenutak kada je prošlo 12 meseci bez menstruacije. Jajnici prestaju da oslobađaju jajne ćelije i proizvode većinu estrogena.
• Postmenopauza: Obuhvata period nakon menopauze. Simptomi se uglavnom povlače, ali se povećava rizik od zdravstvenih problema povezanih sa smanjenjem estrogena.

Preuranjena i rana menopauza

Izostanak ciklusa u četrdesetim ne mora značiti trudnoću - to može biti znak rane menopauze. Oko 5% žena uđe u menopauzu između 40. i 45. godine, dok se menopauza pre 40. naziva preuranjenom i ređa je. Glavni znakovi su neredovni ciklusi: izostanak više menstruacija, promena dužine ciklusa i promena u količini krvarenja (jače ili slabije krvarenje) (Catlett, 2024). Rana menopauza može uticati na plodnost. Stoga, ukoliko planirate trudnoću, moguće opcije uključuju zamrzavanje jajnih ćelija ili vantelesnu oplodnju sa doniranim jajnim ćelijama (Ibid).

U oko polovine slučajeva rana ili prerana menopauza nastupa bez jasnog uzroka, dok poznati uzroci i faktori rizika preuranjene i rane menopauze uključuju (Mitchell, 2023):

Određene terapije za lečenje raka;

Porodičnu istoriju rane menopauze;

Prvu menstruaciju pre 11. godine.

Stanje poznato kao prerani prestanak rada jajnika (preamturna ovarijalna insuficijencija) takođe može izazvati rani prestanak menstruacije bez očiglednog medicinskog razloga. Za razliku od prave menopauze, menstruacija se u nekim slučajevima može vratiti, a trudnoća može biti i dalje moguća (Mitchell, 2023).

Perimenopauza

Promene koje označavaju prelazak u menopauzu mogu početi mesecima ili godinama pre nego što zapravo dođe do menopauze. Prvi simptomi često uključuju valunge i noćno znojenje, a takođe možete primetiti neregularne menstruacije. Ovaj prelazni period naziva se perimenopauza. Obično počinje u četrdesetim, uobičajeno od 45. do 50. godine, iako vreme može varirati. Tokom perimenopauze, teško je predvideti kada će se pojaviti sledeća menstruacija, koliko će trajati i koliko će biti obilna. Trudnoća je teža, ali još uvek moguća, dok god imate menstruacije. Ukoliko ne želite da zatrudnite, trebalo bi da nastavite da koristite kontracepciju tokom ovog perimenopauze (Mitchell, 2023).

Fizički simptomi perimenopauze mogu uključivati (Catlett, 2024):

• Promene u veličini ili obliku grudi;
• Suve oči;
• Crvenilo kože;
• Gubitak kose;
• Glavobolje;
• Valunge;
• Povećanje dlačica na licu ili telu (hirzutizam);
• Ubrzan rad srca (palpitacije);
• Učestalo mokrenje;
• Nesanicu;
• Svrab;
• Bolove u mišićima ili zglobovima;
• Noćno znojenje;
• Bol tokom penetrativnog seksa (dispareunija);
• Bolne ili osetljive grudi;
• Vulvovaginalnu atrofiju, koja može izazvati vaginalnu suvoću;
• Povećanje telesne težine.

Mentalni i emocionalni simptomi mogu uključivati (Catlett, 2024)::

• Anksioznost;
• Smanjen libido;
• Depresiju;
• Poteškoće u koncentraciji (magla u mozgu);
• Razdražljivost;
• Umor;
• Zaboravnost;
• Nepredvidive promene raspoloženja.

Perimenopauza završava se kada prođe više od 12 meseci bez menstruacije, kada nastupa menopauza (Mitchell, 2023).

Menopauza

Ipak, menopauza se najčešće javlja između 50. i 55. godine. U tom periodu, žene ulaze u menopauzu ili su u njenom završnom prelazu. Jajnici prestaju da oslobađaju jajne ćelije i proizvode estrogen, što može povećati rizik od srčanih bolesti, osteoporoze, urinarnih i vaginalnih infekcija i urinarne inkontinencije. Stoga, u ovom periodu preporučuje se konsultacija s lekarom o načinu života i preventivnim merama za očuvanje zdravlja. Kasna menopauza (55–60 godina) javlja se kod manjeg broja žena, ali se povezuje sa nižim rizikom od srčanih oboljenja, osteoporoze i moždanog udara, kao i sa dužim životnim vekom - verovatno zahvaljujući dužem prisustvu estrogena (Catlett, 2024).

Postmenopauza

Postmenopauza (60–65 godina) počinje kada prođe više od godinu dana bez menstruacije. Pored toga, testovi krvi kojima se proveravaju određeni hormoni mogu biti korišćeni radi utvrđivanja postmenopauze (Gatta, 2025). Iako su promene u postmenopauzi blaže, simptomi poput valungi mogu se i dalje javljati. Studija iz 2018. pokazala je da 40% žena u ovom dobu i dalje ima te simptome (Catlett, 2024). Postmenopauza traje do kraja života, ali u tom periodu raste rizik od srčanih bolesti i osteoporoze. Promene u načinu života, poput zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti, mogu pomoći u smanjenju tog rizika (Mitchell, 2023).

Dijagnoza i tretman menopauze

Prvi znaci menopauze često se javljaju tokom perimenopauze, koja može početi godinama pre poslednje menstruacije. Praćenje prethodno opisanih simptoma perimenopauze može biti ključno. Takođe, lekar može potvrditi da ste u menopauzi analizom krvi, kojom se proveravaju:

• FSH (folikulostimulirajući hormon) - raste tokom perimenopauze;
• Estradiol - opada kako opada funkcija jajnika;
• Tiroidni hormoni - da bi se isključili poremećaji štitne žlezde (Gatta, 2025).

Iako menopauza nije bolest, simptomi mogu biti neugodni. Možete se obratiti lekaru ako su simptomi menopauze neprijatni i utiču na svakodnevni život – poput valunga koji remete san, promena raspoloženja ili telesnih promena koje utiču na seksualni život. Neke žene nemaju simptome koji zahtevaju lečenje, već ih ublažavaju prirodnim putem – promenom ishrane, vežbanjem i tehnikama opuštanja (Mitchell, 2023). Postoje različite opcije za ublažavanje simptoma:

• Promene u načinu života – preporučljiva je zdrava ishrana i održavanje telesne težine, ograničavanje pušenja i alkohola, redovna fizička aktivnost, kegelove vežbe (za sprečavanje urinarne inkontinencije), lubrikanti i hidratantne kreme (za vaginalnu suvoću), slojevito oblačenje, hladna voda i ventilacija prostora (za ublažavanje valungi), i sl.;
• Hormonska terapija (HRT) – nadoknađuje estrogen i progesteron, olakšava valunge i štiti kosti, ali se koristi uz oprez zbog mogućih rizika;
• Lokalna terapija estrogenom – u obliku kreme, gela ili vaginaleta za ublažavanje suvoće i nelagodnosti;
• Nehormonski lekovi – poput paroksetina, gabapentina i klonidina za valunge ili antidepresiva ukoliko su promene raspoloženja izražene;
• Terapija za osteoporozu – suplementi vitamina D i kalcijuma, ili lekovi za jačanje kostiju (Gatta, 2025; Mitchell, 2023).

Zaključak

Iako menopauza označava kraj jedne životne faze, ona ne mora značiti kraj vitalnosti, seksualnosti ili dobrog zdravlja. Razumevanje simptoma, pravovremena dijagnoza i izbor odgovarajućeg tretmana mogu u velikoj meri doprineti kvalitetu života. Uz podršku lekara, zdrav stil života i otvoren pristup temi menopauze – ovaj prirodni proces može postati prilika za novi početak, a ne prepreka.

*Ovaj tekst je namenjen isključivo u informativne svrhe. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma preporučuje se da potražite savet od svog lekara ili kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka.

Reference:

• Hliznitsova, K. (2023, June 11). A woman sitting on a couch holding her hands to her face [Photograph]. Unsplash. https://unsplash.com/photos/a-woman-sitting-on-a-couch-holding-her-hands-to-her-face-v-IK-Zfx_lw
• Mitchell, K. (2023, September 27). How do I know if I'm in menopause? WebMD. https://www.webmd.com/menopause/understanding-menopause-symptoms
• Catlett, T. (2024, April 23). Symptoms of menopause. Healthline. https://www.healthline.com/health/menopause/symptoms-of-menopause
• Gatta, F. (2025, February 6). A complete guide on menopause. WebMD. https://www.webmd.com/menopause/menopause-basics